Ona je u njemu našla ono sto ni u jednom muškarcu do sad nije. Bili su prijatelji, prijatelji koji su slabi jedno na drugo.
 |
| Suze bilo više nego bila koja rana |
Ona ga je volela, a on nije mogao da joj obeća ljubav, vise je voleo avanture, provode, jednostavno bio je takav. Okretao bi se za svakom, davao se svakoj...ali opet posle svega vraćao bi se njoj.
Bila mu je podrška u zivotu, rame za plakanje,bila mu je sve. Pružio bi joj sve što joj je trebalo, ali ono što je najvise želela od njega nikad joj nije mogao pružiti. Želela je da bude samo njen, da ona bude samo njegova. Ali to nikad nije mogla da dobije. Imala ga je u njegovim trenucima slabosti,tada bi se osetilo da među njima ima mnogo više od prijateljstva.
A volela ga je i praštala mu je sve preplakane noći.
Noći u kojima njega nije bilo, u noćima kada joj je trebao zagrljaj koji će svu njenu tugu zagrliti, ali on je te noći provodio pored druge.
I on je sve to zna ali jednotavno nije mogao da se promeni. Voleo je, da, volelo je ali na njegov način. Nikad je nije namerno povredio, samo je bio takav. Muškarac ko muškarac, uvek trči za onim devojkama.
Ona je čekala da joj se vrati i svaki njegov poziv joj je vraćao osmeh na lice, svaki njegov zagrljaj joj je davao nadu da će se promeniti i da će joj pružiti ljubav kakvoj se nadala.
I jedne letnje noći, obećao joj da će se promeniti, samo da mu da vremena.... tada su poslednji put bili mnogo više od prijatelja a mnogo manje od ljubavi.
On svoje obećanje nije ispunio, a ona je našla dečka pored kojeg je srećna i dobila je ono što joj je trebalo, dobila je osobu koja je voli i gleda sa puno ljubavi.
A ona se se svakog 18.avgusta seti te letnje noći, tog laznog obećanja i pomisli gde li je on sada, setili se on te noći...
Mogli su biti mnogo više od prijatelja, a sada su samo dva stranca sa uspomenama.
 |
Uspomene i sećanja su uvek tu da nas podsete na nekoga
|
