Odlazim

Povređena je,tužna,uplakana... Ubio je sve u njoj..
A tako je bila srećna,mislila je da je našla nekog pored koga može da ima sve. 

Bio je pažljiv,divan,dobar,pričao joj bajke u koje je verovala. Eh, prokleto žensko nikad se neće opametiti i shvatiti da muškarci su tu da nas lažu,nateraju da se zaljubimo i onda odu. I bila je srećna,dok samo jednog dana odjednom nije stigla poruka da su raskinuli i da će ostati drugovi... 
Kukavica,klasična muška kukavica koja ne sme reći u lice ono što ima. Ma kakvi drugovi,ko može biti drug sa nekim u koga je zaljubljen,sa nekim ko je srušio zid na nju,ko je ukopao da se vise ne moze podići. Boli je,boli je duša,telo,proklinje dan kada ga je videla,kada je dopustila da joj postane bitan. I noć je boli tada je sama,tužna,uplakana i tako umorna dočeka zoru...

Ponekad iz navike proveri da joj nije stigla poruka,stigla je ne jedna,već par poruka ali nije ona koju je čekala... Jedno jutro je ustala,pogledala se u ogledalo i shvatila da samo sebe uništava,da više ono lepo lice nije isto,da je bleda,ispijena,a njene oči su nadute i crvene od plakanja... Trgla se,našminkala,obukla prelepu haljinu i izašla.Otišla je... Sad njeno lice opet krasi onaj stari osmeh,opet je ista, ponekad je duša zaboli,ponekad se seti svega,zažmuri pusti suzu i krene dalje.

 Niko nije vredan tvojih suza,a onaj ko je vredan neće te rasplakati i zapamti muškarac je kukavica ako u tebi probudi ljubav, a ne uzvrati je.