Odlazim

Povređena je,tužna,uplakana... Ubio je sve u njoj..
A tako je bila srećna,mislila je da je našla nekog pored koga može da ima sve. 

Bio je pažljiv,divan,dobar,pričao joj bajke u koje je verovala. Eh, prokleto žensko nikad se neće opametiti i shvatiti da muškarci su tu da nas lažu,nateraju da se zaljubimo i onda odu. I bila je srećna,dok samo jednog dana odjednom nije stigla poruka da su raskinuli i da će ostati drugovi... 
Kukavica,klasična muška kukavica koja ne sme reći u lice ono što ima. Ma kakvi drugovi,ko može biti drug sa nekim u koga je zaljubljen,sa nekim ko je srušio zid na nju,ko je ukopao da se vise ne moze podići. Boli je,boli je duša,telo,proklinje dan kada ga je videla,kada je dopustila da joj postane bitan. I noć je boli tada je sama,tužna,uplakana i tako umorna dočeka zoru...

Ponekad iz navike proveri da joj nije stigla poruka,stigla je ne jedna,već par poruka ali nije ona koju je čekala... Jedno jutro je ustala,pogledala se u ogledalo i shvatila da samo sebe uništava,da više ono lepo lice nije isto,da je bleda,ispijena,a njene oči su nadute i crvene od plakanja... Trgla se,našminkala,obukla prelepu haljinu i izašla.Otišla je... Sad njeno lice opet krasi onaj stari osmeh,opet je ista, ponekad je duša zaboli,ponekad se seti svega,zažmuri pusti suzu i krene dalje.

 Niko nije vredan tvojih suza,a onaj ko je vredan neće te rasplakati i zapamti muškarac je kukavica ako u tebi probudi ljubav, a ne uzvrati je.

Mnogo više od prijatelja, a mnogo manje od ljubavi

Ona je u njemu našla ono sto ni u jednom muškarcu do sad nije. Bili su prijatelji, prijatelji koji su slabi jedno na drugo.

Suze bilo više nego bila koja rana

Ona ga je volela, a on nije mogao da joj obeća ljubav, vise je voleo avanture, provode, jednostavno bio je takav. Okretao bi se za svakom, davao se svakoj...ali opet posle svega vraćao bi se njoj.

Bila mu je podrška u zivotu, rame za plakanje,bila mu je sve. Pružio bi joj sve što joj je trebalo, ali ono što je najvise želela od njega nikad joj nije mogao pružiti. Želela je da bude samo njen, da ona bude samo njegova. Ali to nikad nije mogla da dobije. Imala ga je u njegovim trenucima slabosti,tada bi se osetilo da među njima ima mnogo više od prijateljstva.

A volela ga je i praštala mu je sve preplakane noći.

Noći u kojima njega nije bilo, u noćima kada joj je trebao zagrljaj koji će svu njenu tugu zagrliti, ali on je te noći provodio pored druge.

I on je sve to zna ali jednotavno nije mogao da se promeni. Voleo je, da, volelo je ali na njegov način. Nikad je nije namerno povredio, samo je bio takav. Muškarac ko muškarac, uvek trči za onim devojkama.

Ona je čekala da joj se vrati i svaki njegov poziv joj je vraćao osmeh na lice, svaki njegov zagrljaj joj je davao nadu da će se promeniti i da će joj pružiti ljubav kakvoj se nadala.

I jedne letnje noći, obećao joj da će se promeniti, samo da mu da vremena.... tada su poslednji put bili mnogo više od prijatelja a mnogo manje od ljubavi.

On svoje obećanje nije ispunio, a ona je našla dečka pored kojeg je srećna i dobila je ono što joj je trebalo, dobila je osobu koja je voli i gleda sa puno ljubavi.

A ona se se svakog 18.avgusta seti te letnje noći, tog laznog obećanja i pomisli gde li je on sada, setili se on te noći...

Mogli su biti mnogo više od prijatelja, a sada su samo dva stranca sa uspomenama.

Uspomene i sećanja su uvek tu da nas podsete na nekoga

Nje kraj dok nije srećan

Uh! Ubija me ova zima, ispitni rokovi i sve ono što me čini depresivnom. Beži mi se negde daleko, daleko od svih. 
- "Smiri se, suoči se sa svojim problemima, ne budi kukavica!" rekoh sebi.

Jutro. Otvaram oči i vidim da je napolju napadao sneg, a ja moram na fakultet. Udhnula sam duboko i otisla na spremanje.
Naravno nisu mi dozvolili da odložim ispit, naravno bila sam besna i istrčala sam napolje. I odjednom sam se našla u naručju plavookog dečka. 
- "O ne, samo mi je falilo da se sudarim sa ovakvim dečkom. Koja sam budala." mislila sam u sebi.
A onda začuh najlepši glas koji me je pitao da li sam dobro.

- "Odlično sam." bila sam drska prema njemu.
- "Ne izgledaš mi tako..."
- "Rekoh ti da sam super." ljutito mu odgovori.

Inače ko za baksuz sam izjurila iz kuće sa nekom punđom na glavi i bez trunke šminke. Zači stvarno je mogao samo da se uplaši.

- "Ja sam David,a ti?" pružio mi ruku.
- "Ja sam Sara, a sad stvarno moram da idem."
- "Nemaš vremena za kafu ili čaj?"
- "Nemam."
- "Vidimo se." nasmešio mi se a ja sam i dalje umirala za njegovim osmehom i očima. Bio je prelep.
- "Ćao." okrenula sam se i otišla.

Jao kako sam glupa, pomislila sam u sebi. Jel moguće da sam ovako divnog dečka oterala.
Napokon sam stigla kući, samo želim da spavam.
Ali i dalje u mislima mi je bio samo on. Hm, ne znam kako se preziva, kako da ga nađem,kakooo?? Pretražila sam sve društvene mreže, ali uzalud. Ne vredi, neću ga naći, tako mi i treba.

Prošlo je par dana i dođe i moj ispit na red. A od plavookog ni traga ni glasa. Priznajem nisam pipnula knjigu, samo sam razmisljala o Davidu.
Naravno pala sam ispit. Izašla sam ispred fakulteta i u tom momentu čula sam kako me neko doziva, okrenula sam se i videla sam njega. 
- "Kako si?"
- "Kako da budem, upravo sam pala ispit..."
- "Nemoj da se brine, položićeš sledeći put, a sad idemo na čaj..."
- "Hm, paa, može..."
Dok smo šetali do kafića, uglavnom smo ćutali. Ja sam sam imala hiljadu misli po glavi, srce mi je lupalo trista na sat...

Stigli smo! Uzeli smo čaj. On se smeškao non-stop i pricao neke saljive priče. A ja sam skretala pogled, jer kad god bih ga pogledala mislim da bi mi se obrazi zarumeneli kao kod neke zaljubljene tinejdzerke.

I odjednom sve to prekida rečenica: "Moja devojka...", dalje nisam slušala, izletela sam napolje.
-"Bože, jel moguće,koji kreten!" pričala sam sama sa sobom.
Otišla sam kući.

Prošlo je deset meseci od tog dana, a ja i dalje mislim o njemu, o plavim očima, o najlepšem osmehu..
Krenula sam do grada. Dok sam šetala čula sam sirenu od automobila. Okrenula sam se i iz auta je izasao David.

- "Želiš li da te povezem?"
- "Ne!"

U tom momentu srce je htelo da mi iskoči iz grudi. Prišao mi je,uhatio za ruku i rekao: "Izvini."
Ništa mu na to nisam rekla.

- "Nisi dala da ti objasnim, imao sam devojku u tom momentu, ali naša veza je tad već pucala. Nisam više sa njom. Ja od onog dana mislim samo na tebe, samo si mi ti u mislima..."
Hm, htela sam da skačem od sreće, ali sam se ponašala kao da me to nije interesovalo.

- "Ok,ne zanima me."bila sam hladna i ravnodušna prema njemu.
- "Zašto ti onda oči sijaju kao onog dana i zašto i dalje ne smeš da me pogledaš u oči?"
- "Možda zato što si..."

Zaustavio me je u pola rečenice i poljubio.  

Od tad je prošlo pet godina, danas smo saznali da ćemo postati roditelji.

I samo ću vam reći NIJE KRAJ, DOK NIJE SREĆAN.

Budi tu kad padne sneg

Ugreje me zagrljajem

Sedim pored kamina, pijem toplu čokoladu,pokušavajući da se ugrejem.
Dok sedim, zamišljeno gledam kroz prozor, razmišljajući da li on negde tamo misli na mene.

Pokušavam da se ugrejem, mada teško da se srce može ugrejati jednim toplim napitkom.
Možda je i njemu hladno, možda ni on ne može da se ugreje, možda i njemu treba jedan zagrljaj koji će da zagreje njegovo srce. Možda...

"Budi tu kad padne sneg..."

  

 Napolju je počeo sneg, gledam divne pahulje koje prekrivaju park ispred moje zgrade.... Zamisljeno gledam u daljinu, pitajući se šta on sad radi, da li i on gleda pahulje, zamišljajući nas dvoje kako se kao deca grudvamo, valjamo u snegu i smejemo se kao najsrećniji par...

  

Eh, kad bi to tako bilo, sad ne bih sedela i zamišljala njega pored sebe. Volela bih da je pored mene, da zajedno uživamo u prazničnom ludilu, volela bih svoj poklon, volela bih njega pored sebe.

Ko mene uopšte i pita sta bih ja volela, nije ni bitno...

- "Došao si?"

- "Naravno, znao sam šta želiš da dobiješ za Novu Godinu, morao sam da ti ispunim želju..."

- "Nemogućeeee, kako si znao?"

- "Znam šta želiš, znam šta voliš, znam svee...."

- "Onda priđi, želim da me zagrliš i da me niikad ne pustiš..."

Trgla sam se, zvonio je telefon, javila sam se, bila je drugarica koja je htela da se što pre vidimo...

Shvatila sam da je naš susret bio samo san i da on ne zna šta ja volim i želim... Nije on jedan od onih koji mnogo brinu za druge, sam je sebi najbitniiji...

Sad odoh, on i ja se vidimo večeras, znam da će doći kad sklopim oči, opet će biti pored mene. Volim snove, volim ih jer u njima imam njega, to mi niko nikad ne može oduzeti...

                                           

Idem dalje

Krenula je dalje, jer si ti tako hteo

Napokon! 

Pojavio se neko ko će je voleti ko će poštovati njenu dobrotu. Mada ne kaže ona da te ne voli, samo je krenula dalje.

Govorio si joj: "Uvek treb krenuti dalje.." Poslusala te je.

Otišla je.

Ali voli te, voli te više od sebe. Ma nije ona kriva,davao si joj povod da te zavoli, da se veže za tebe. Spremna je bila da život svoj da za tebe, ali ti to nisi cenio... Nije te bilo briga, gledao si druge, svi su ti bili bitniji od nje.

Mnogo je suza prolila zbog tebe

Patila je zbog tebe mnogo puta, povredjivao si je, gazio je, ali nije odustajala od tebe. Odgurno bi je od sebe kad god bi ti smetala, a kad bi shvatio da nije kriva, ti bi joj se vraćao. A ona glupača te je uvek dočekala sa osmehom. Znaš zašto? Zato što te je volela!

Pamti ona i lepe trenutke sa tobom, pamti i i dane kada si bio uz nju,onda kad je njoj bilo teško. Znala je ona da ti nju voliš!

Ti nikad nisi cenio njenu dobrotu, nisi cenio to što te voli, što je uvek uz tebe, što ti je sve 

oprostila. A ona je od tebe tražila da joj oprostiš sto te voli. Zašto se nekad ne zapitaš da si ti njoj trebaš odužiti, trebao si joj uzvratiti ljubav, samo si to trebao uraditi i odužio bi joj se na najbolji mogući način.

Za sreću joj bilo dovoljno samo da je zagrliš

Ti to ne želiš, možda je i dobro, jednostavno ne zaslužuješ nekog ko će te toliko voleti. Ipak ti je više odgovarala ona koja te je gazila, lagala, pravila budalu od tebe.

Ali ona ti je sve to oprostila. Samo neće biti ona stara, koja će svoje noći dati tebi. Koja če ostati celu noć budna samo da bi sa tobom pričala. I ona je čovek i ona želi da je neko voli.

Sigurno će ti nedostajati, ali nisi znao da je sačuvaš, krenula je dalje, živoz je pred njom.

A ti ćes možda naći neku sličnu njoj, ali sigurno te neće voleti kao ona i neće ti dopustiti da je gaziš.

Ona ti želi sreću i nikad nije pomislila da ti vrati za to što je patila, srećna je, srećna je jer si ti srećan!

Voli te ona, zapamti to!

Jedne plave oči

I noćas ona misli samo na njega, želi da joj se javi, ali zna da je nemoguće.
Noć je teška,tad mislimo na one koje želimo pored sebe.

Poludela je za njim i najlepsim plavim očima. Želela je da te oči budu njene, da se ona ogleda u njima,da ih ima samo za sebe...
Malo je bila sebična kad je on bio u pitanju, valjda je to tako kad se zaljubiš...

Najviše boli kad ne možeš imati ono što želiš svim srcem.Boli...

Noć je teška za zaljubljene

Previše su oni različiti, ali ih spaja to što isto žele,žele jedno drugo...
Nekad prodje sve, a nekad se desi ono najlpeše...Nekad san postane java...Nekad...

Možda je nekad sve ovo prođe, a možda i ne,  možda one oci plave nekad budu njene...
Možda...

Ako nešto želiš dovoljno jako i iskreno, to će ti se ostvariti. Ako je pravo desićeti se... A ako je prolazno,procice. 

Snovi se ostvaruju,samo ako verujte u njih