Budi tu kad padne sneg

Ugreje me zagrljajem

Sedim pored kamina, pijem toplu čokoladu,pokušavajući da se ugrejem.
Dok sedim, zamišljeno gledam kroz prozor, razmišljajući da li on negde tamo misli na mene.

Pokušavam da se ugrejem, mada teško da se srce može ugrejati jednim toplim napitkom.
Možda je i njemu hladno, možda ni on ne može da se ugreje, možda i njemu treba jedan zagrljaj koji će da zagreje njegovo srce. Možda...

"Budi tu kad padne sneg..."

  

 Napolju je počeo sneg, gledam divne pahulje koje prekrivaju park ispred moje zgrade.... Zamisljeno gledam u daljinu, pitajući se šta on sad radi, da li i on gleda pahulje, zamišljajući nas dvoje kako se kao deca grudvamo, valjamo u snegu i smejemo se kao najsrećniji par...

  

Eh, kad bi to tako bilo, sad ne bih sedela i zamišljala njega pored sebe. Volela bih da je pored mene, da zajedno uživamo u prazničnom ludilu, volela bih svoj poklon, volela bih njega pored sebe.

Ko mene uopšte i pita sta bih ja volela, nije ni bitno...

- "Došao si?"

- "Naravno, znao sam šta želiš da dobiješ za Novu Godinu, morao sam da ti ispunim želju..."

- "Nemogućeeee, kako si znao?"

- "Znam šta želiš, znam šta voliš, znam svee...."

- "Onda priđi, želim da me zagrliš i da me niikad ne pustiš..."

Trgla sam se, zvonio je telefon, javila sam se, bila je drugarica koja je htela da se što pre vidimo...

Shvatila sam da je naš susret bio samo san i da on ne zna šta ja volim i želim... Nije on jedan od onih koji mnogo brinu za druge, sam je sebi najbitniiji...

Sad odoh, on i ja se vidimo večeras, znam da će doći kad sklopim oči, opet će biti pored mene. Volim snove, volim ih jer u njima imam njega, to mi niko nikad ne može oduzeti...